Veselo, okačio se na FB, probam da promenim status, i imam šta da vidim:

Reko, ko zna šta, možda imaju problema sa botovima i slično, smaraju ih pa hoće da ih čiste, i tada snimim mali link na dnu strane, kliknem na njega i dobijem ovaj drugi prozor… Veselo, veselo, ko je tu normalan ja ne znam… Što ne bih i dao broj, šta je tu toliko strašno? Mislim, to je tako nebitna sitnica, može lako da se sazna, dosta nas smo povezani, zar ne… Što da krijemo nešto što je tako dostupno… Lepo ukucam broj telefona, i neće više da me smaraju, mogu da menjam statuse, uploadujem slike i radim šta hoću po dragome mi Facebooku (npr. da u isto vreme budem učlanjen u fanove Pantere, Tiesta i Ace Lukasa), bez da me smaraju sa ovim Capchama… Pa dobro bre, na šta vam ja ličim bre… Još i broj da vam dam, tamo vamo… Čini mi se da su neki ljudi već pristali na ovo, ali ako nastave ovako da smaraju možda i batalim FB Nije da se sada nešto tamo brinem, i tako to, ali ono… Stvarno su ga preterali

Vi sada kako želite, a ja ću samo da vas uputim na 123People, pa vi sami proverite da li se već nalazite tamo, i koliko ste dostupni… Danas slike i mailovi, sutra adrese i telefoni sa FB-a…

Kažem, dugo nisam radio ovako nešto. Zbog čega? Ne znam. Stvarno ne znam. Kada okrenem malo stranice unazad i pokušam da shvatim što nisam dugo pisao, ne mogu da ukapiram. Valjda je potreba za time nestala onog trenutka kada sam napisao maturski rad, kada se završila ta srednja škola, i kada je krenulo studiranje…

Ali bilo je vreme, da se rezimiraju neke stvari, da složim misli, stavim ih na papir… Odnosno ovaj virtuelni, ali kako god, možda je pravo pisanje i bolje… Kažem da složim misli, jer ih je jednostavno na hiljade. Mnogo stvari mi prolazi kroz glavu, ali onako, sto na sat, ne uspevam da pohvatam misli. Sve je baš kao u onom trenutku kada počinjete da shvatate ideju nečega, kada stvari krenu toliko munjevito da se otvaraju u vašoj glavi, čak i pre nego što profesor ili sagovornik stigne da objasni šta je trebalo. Kao što bi rekao Braca u Kenguru : „Hiljade nekontrolisanih misli mi proleće kroz glavu. Uf, jebote, imam nervni slom.“. Pa nešto otprilike tako, ovo je najbolji način da uhvatim neki red, da sve lepo svrstam.

Zašto baš sada? Pa, dosta događaja, dosta stvari je pokrenulo ovo. Možda i nisam skoro sa ljudima meni dragim pričao o ovim „ozbiljnim“ temama, a možda je i konačno došlo vreme da se latim „olovke“. Oduvek sam hteo da pišem, ali se nikada nisam uhvatio. Bivao sam lenj, bilo mi je glupo, mislio sam da će to oduzeti dosta vremena… Pa i jeste, sve to stoji, ali nema pravog i velikog razloga. Ali, dobro je, krenulo je sve, i nadam se da se neće završiti ovde.

Blog sam manje – više neredovno vodio, ali je bilo tema vezanih mahom za računarstvo, Linux, programiranje i slično. Izbegavao sam lične teme, jer nije bilo ovakvih tekstova, a nisam ljude želeo da smaram nebitnim detaljima ( Ko je rekao status na FB-u? Zašto imati potrebu pokazati drugim ljudima stvari poput: Ovaj kulira. Onaj uči da bi mogao u taj klub. Ova misli na svog dečka. Ona ga je načisto zaboravila… Odužila se ova zagrada, ali je jednostavno to tako, ne mogu ga ubaciti u ostatak teksta, a baš volim da koristim zagrade). Ne znam koliko ljudi prati ovo, ne znam koliko će tih ljudi pročitati ovu rečenicu i stići do ovog pasusa, ali je nebitno, nekako sada ovo radim baš za sebe, jer mi odgovara. Ako ipak nađete nešto zanimljivo ovde, i ako vam bude zanimljivo, dobro jest. Doduše, uvek možete preskočiti kategoriju Lično, u kojoj će ovi postovi biti smešteni. Pisaću u narednim postovima o različitim temama, biće tu svega i svačega, videćemo kako će se dalje ovo odvijati, nisam bio svestan ni kako će ovaj tekst da ispadne.

Sedam. Osam. Devet. I zaključak treba dobro napisati. U tome sam nekada bio majstor, odlično sam to radio, ali sve se izgleda zaboravlja vremenom. Uglavnom, lakše je. Bolje. Nekako sam uspeo da ispraznim svoju glavu, nekako sam sada mirniji, malo prazniji, sređenijih misli, pa ću lakše i brže zaspati. Ranije je to zbog tih brzih misli bio problem, sada će valjda sve biti u redu. Miran san je najvažniji u životu.

Pa vi zato pazite šta pišete na FB-u, i koje aplikacije i čuda dodajete, sve se gleda… Čak sam skoro od nekoga čuo da su novine objavile da je neka firma proverila svoje zaposlene na FBu i da je dala otkaze onima koji “nisu odgovarajući”. Pazi šta pišeš, ceo svet vidi

Boris invited you to join the Facebook group “If this group reaches 4,294,967,296 it might cause an integer overflow.”.

Ko razume, shvatice