Pošto me gospodin Sale nije predstavio moram sam… Ja mu dođem Stanko i novi sam autor na ovom blogu. Sad će neki da postave mudro pitanje: Šta će jedan Stanko na ličnom blogu jednog Saleta?! Pa imam opravdanje, recimo da sam suviše lenj da bih pisao sopstveni blog, pa zamolih moga drugara (gorepomenutog) da mi da nalog na ovom blogu. Mada nisam ja suviše lenj, već jednostavno bih povremeno napisao nešto što smatram pametnim, a pošto to verovatno neću često raditi, bilo mi je bez veze da furam poseban blog…

Sad da kažem o čemu ću ja da pišem. Pisaću o Vaseljeni, životu i svemu ostalom (ko ne zna odakle je ovo ima ovu knjigu za domaći ). Takođe sam zaluđenik muzikom, tako da će verovatno biti reči i o tome. E sad da ne dužim puno sa tim, ko sam i šta sam, imam ja kao neki svoj sajtić, pa pogledajte tamo.

Mala digresija – mrzim raspored na srpskoj tastaturi (piši ASCII da te ceo svet razume), evo sad sam pola sata jurio gde je ? i na kraju sam prebacio na englesku, otkucao upitnik i vratio na srpsku. Upravo me to nervira, jer kad kucam naša slova moram da razmišljam gde su mi simboli kao što su upitnik, crtica i sl… umesto lepo k’o čovek da kucam potpuno na slepo… Al dobro šta je, tu je, ispoštovaću vlasnika bloga, pa ako može on da kuca sa sve našim slovima i ja ću…

E tako dosta od mene za prvi put, spava mi se za sve pare, nešto sam umoran, pa će biti novijih pisanija u nekom trenutku u budućnosti (nadamo se bližoj budućnosti). Ajde pa u zdravlje vam svima bilo!!!

Over & Out

S

Zadnjih sam se dana uglavnom bavio onim glupim stvarima, zapravo, onim stvarima koje normalan čovek neće da radi u sred ispitnog roka. No, nažalost ili na sreću, ja volim te male ekskurzije…

Kada sam kupio prvi laptop, bilo mi je bitno da na njemu radi Linux kako valja, i da bude malo jeftiniji. Tako sam se odlučio za Dell Inspiron 1300, na koji sam odmah instalirao Ubuntu, tada 6.06, pošto je to bilo LTS (long term support, za one koji nisu upućeni) izdanje, pa mi je zbog toga odgovaralo, pošto nekako volim stabilne sisteme (pre toga vozio Slackware), a i svežina softvera mi (tada) nije bila bitna. I tako, posle Slackwarea postadoh ja Ubuntu korisnik. Dugo sam vozio taj Ubuntu, od decembra meseca, pa sve negde do sredine jula. U međuvremenu sam imao jedno prijatno iskustvo sa FreeBSDom, čini mi se tada u verziji 6.2, gde sam čak uspeo da poteram i snd_hda kako valja, i ceo sistem je radio poprilično fino, no, nažalost zbog nedostatka interneta u tadašnjem stanu to druženje nije trajalo toliko dugo… Međutim kao što rekoh, negde sredinom leta sam prešao na Debian. Zbog čega?

Ubuntu, nazvaću ga Glupuntu. To bi bio glavni razlog. Ne, sada ne vređam tu distribuciju. Ona je jedna od glavnih distribucija danas, distribucija koja je dovela toliko novih korisnika u ovaj lepi svet, ali je mene zaglupela. Smejao sam se ja Urketu i njegovom tekstu, ali je to surova istina. Ubuntu, pored koga sam zaboravio malo složenije korišćenje osnovnih komandi, Ubuntu, pod kojime nisam iskompajlirao ni jedan program (sem ovih za faks, ali to se ne računa). Ubuntu, na kome je sve radilo. Tako sam prešao na Debian, i vratio se staroj dobroj konzoli. Debian je dugo bio moj primarni sistem, i koristio sam ga sa uživanjem, i sada mislim da je to jedna od najboljih Linux distribucija, i koristiću ga kada god mi je Linux potreban(Gentoo? I njega sam vozio, pomenuću ga malo kasnije…).

Skoro sam(septembar, negde početak oktobra) kupio MSI Wind laptop. Odlična mala stvarčica, poprilično upotrebljiva i zanimljiva, baš zbog svoje veličine. Šta instalirati sada, na laptop koji nema optičkog drajva? Odlučim se ja tako za svež Ubuntu, reko on ima instalaciju sa USB-a, doduše tu je i Unetbootin, ali ko će da vuče Debian pakete sa neta za netinstall. U to doba se još i planiralo da Lenny izađe pre kraja godine, pa reko hajde, da se malo strpim. No ne leži vraže, odložiše Lenny (ponekada mrzim celu tu priču sa licencama), i ja ostadoh sa Ubuntuom. Rekoh, nema veze… Ali jok, ponovo zatupljivanje, sada sa pojačanim problemima. Ubuntu se sporo bootuje, sporo gasi, neki put mu je potrebno dobro vreme da startuje terminal, problemi sa gašenjem i slična čuda.

Prsnem ja tako jednoga dana, i odlučim da na Della instaliram Gentoo ili FreeBSD. Razmišljao, Gentoo je ok, znam da ga instaliram i podesim, ima dosta software-a, pogodan je za desktop i devel i sve što mi treba, ali je sve to i nešto više FreeBSD. Pa čekaj, kada sam već tu, zašto ne OpenBSD? Nisam ga nikada probao, a ljudi ga hvale, kažu da je super. Instaliram ti ja tako OpenBSD. Jedna od prijatnijih stvari, ako ne i najprijatnija koju sam radio u zadnje vreme. Pored toga što sam OpenBSD instalirao na flash, pa sa flasha na masinu, sve je proslo bez problema, lagano i lepo. Instalacija je poprilično dobro odrađena, sve radi super, i tako, počeo sam ja moje druženej sa OpenBSDom, instalirao XFCE(naravno), i krenuo polako u istraživanje. Nažalost, na njemu mi nije radio zvuk, Azalia drajver nije valjao, dmesg je prijavljivao da device ne može da dobije dobar irq, tako da sam posle malo Googlanja(i razočaravajućih 9 rezultata pretrage) malo i odustao od Opena. Što? Pa jedino od rešenja je bilo da prekompajliram drajver i uključim podršku za pooling, što bi MOŽDA rešilo problem, ali nigde nije bilo uputstva, tako da, pošto nisam kao onaj gore sa slike, moradoh da odustanem. Takođe, jedan od rezultata pretrage je bio log sa OpenBSD irc kanala, gde je jedan korisnik prijavio ovaj problem i pitao kako da ga reši, od developera(jednog doduše) dobio odgovor da je to njegov problem, i da bi trebao da ga reši sam. Tako da je ipak istina o onome da je većina njih malo manje jubazna, da ne kažem elitistička, okrenuta RTFM-u(mada moram priznati, dokumentacija za ovaj sistem je izuzetna). Možda je Linus malčice i bio u pravu u vezi njih, ali i on je ekstremista na neki svoj način.

Tako, vratih se odluci, Gentoo vs FreeBSD. Na kraju se odlučih za FreeBSD, zato što je instaler mnooogo napredniji(koji instaler ima Gentoo? ), a i eto, malo da se obnovi znanje o ovom sistemu. Opet je u obzir dolazila instalacija sa USB-a, još vruće 7.1 verzije, sa nabudženim full paketima sa diskova. Instalacija je naravno fino protekla, instaliran je XFCE, XDM, bash (naravno ) i još razne đakonije. Rezolucija u fullu, snd_hda radi, mašina sa XFCEom leti, ma čudo…

I eto, tako, ponovo mene u druženju sa FreeBSDom, finom za sada mogu reći, i poprilično sam zadovoljan što sam se bar malo vratio korenima, baš kao u onoj reklami iz SysAdmin maga:

Unix, get back to the root.

Kao prvo, ne želim da ispadne da prozivam i ne volim svoj narod, ne volim samo određene ljude koji se prave Srbendama, i to onako, do kraja… Jednostavno mi nije jasno zašto neki ljudi imaju potrebu da se prave vernicima.

Badnje veče, jedan od naših najvećih praznika, trebao bi biti najsrećniji, bar na ovaj dan bi se trebali setiti ko smo i šta smo, da se ujedinimo i budemo ljubazni jedni prema drugima… Stotinama godina unazad slavimo ovaj praznik, to je nešto što nam je ostalo od predaka, izuzetna je prilika ih se setimo. No, nažalost, vera je u poslednje vreme postala pomodarstvo, tako da je više postala puki “običaj” nego nešto više. Imam osećaj, i poprilično sam siguran da se većina ljudi sada drži vere zato što misle da je to moderno, i da idu u crkvu iz istog razloga. Kao, biću viđen u crkvi, zapalio sam sveće, stojao sam tamo za vreme službe. Zaboravio se izgleda pravi značaj crkve.

Pre tri godine sam zadnji put bio u crkvi na Badnje veče, na paljenju badnjaka i osvešćavanju istog. Što zadnji put, možda se neko pita? Pa jednostavno, razočarao sam se onim što sam video, i iznervirao se u isto vreme… Sveštenik je osveštao badnjak, krenuo da drži govor o tome kako je ovo veliki praznik, o Isusu, o miru i ljubavi i slozi, dok su neki govorili, pa je bilo smirivanja kao u osnovnoj školi. Po završetku njegovog govora, masa je krenula po badnjak. Krenula je, hm, pa to je blaga reč. Stampedo više odgovara. To me je dosta potsetilo na GSP. Trčanje za autobusima. Guranje pri ulasku. Otimanje mesta. Sve to, samo u crkvi, ne na ulici, i nije u pitanju autobus, već badnjak. Alo bre, ljudi! Da li ste ljudi?

Eto, tako, to je bio zadnji put kada sam bio u crkvi za Badnje veče. Do večeras. Reko hajde, idemo u sabornu crkvu, valjda će ljudi biti normalniji, valjda se sve promenilo, računam da je sve super. Ali ne, opet sam se prevario. Gužva pri paljenju sveća. Ajde, to nije strašno, normalno je, dosta ljudi je tu, veliki je praznik, računam ja. No naravno, opet guranje, opet prozivke i svađe. “Pobogu gospođo, kakav je to način! Mi trebamo ovoj mladoj deci da damo primer!”, reče jedna Narandžasta gospođa drugoj starijoj. Narandžasta zbog jakne koju je nosila. U pravu je žena, lepo joj je rekla. Zapalim tako ja sveće, iako su ljudi počeli preko glave da mi ih pale, ali ajde, računam ja gužva, nervozni su…

Krenusmo tako prema jednom od stolova na kojima se nalazio badnjak. Kako je bilo jos malo ljudi, stali smo u treći red. Uskoro je krenula i gužva, kao i pritisak od onih iza mene, tako da u sred službe nije bilo dovoljno mesta da se prekrstim. Kako je sveštenik završio priču i osveštao badnjak, rekao “Hristos se rodi!”, krenuo je talas. Sada znam kako je na severu i jugu na utakmicama. Nisam nikada bio, ali osećaj je verovatno isti. Masa me vuče. Ja ne želim da idem napred, ali me vuku sa sobom. Jedva sam se izvukao, odaljio par metara od gomile i posmatrao. Ljudi se guraju da uđu u masu, pokušavaju da se približe stolu i uzmu badnjak, i nastaje gužva. Sa njima je i naša Narandžasta gospođa, koja je među prvima uletela u gužvu, prohujaši pored mene i izguravši me laktovima dok sam izlazio iz mase. Jedva izlazi govoreći “Kakav je to način! Pa na šta ovo liči! Pa kakvi ste to ljudi!”. Pre samo minute se gurala isto kao i ti ljudi, a sada glumi neko poštenje i pravednost. Evo sada mi je muka kada se setim toga. Zapravo, ne znam da li mi je samo muka, nekako me u isto vreme i neka tuga obuzima, i gađenje. Kakav smo to narod.

Eto, tako prođe još jedan moj doživljaj u crkvi. Još jedan razlog da u crkvu svraćam u doba kada sam siguran da tamo neće biti ljudi. Nije da sada prozivam, da sam sada kao ja pravi vernik, ali želim da se osećam lepo kada odem u crkvu, smireno, onako kako bi i trebalo biti na tom mestu, a ne želim da posmatram divljake. Posle se pitamo zašto nam je sve u životu loše, a ne možemo da obuzdamo sebe na onome što nam je sveto, i da se potrudimo da bar pola sata budemo ljudi. U pitanju je Požarevac, ali ne verujem da je i u drugim gradovima bolje. Možete braniti svoje koliko god želite, ali verujem da je svuda manje – više isto. Naravno, čast izuzecima!

Hristos se rodi! Srećan vam Božić!

Da, znam da kasnim, i da je većina ljudi ovo uradila još pre par dana, ali evo sada sam se nekako skrasio i krenuo da pišem. Za početak, da vam poželim sve najbolje u ovoj godini, a na prvom mestu da budete zdravi, jer je to najvažnije, a sve ostalo možete sami da sredite. Pogled na 2008. Pa ima tu priče koliko hoćeš Sada, bitno ju je obraditi sa par aspekata, ali probaću sve onako da skupim na jedno mesto.

Prosla godina je dobro počela, sećam se da sam se prvog dana iste malo prošetao sa devojkom i sestrom… Koliko se sećam, na TVu nije bilo ništa, kao i ove godine… Zatim se vratio u PO, napravio roštilj sa drugarima, ispili smo malo Jegera, taman se fino zagrejali i krenuli u grad, kada je Ganji otkazao akumulator pa smo probali da ga na gurku upalimo i gurali kao mamlazi jedno kilometar, odustali i onda se vratili nazad (gurajući auto naravno ). Rastreznili se, naravno Ostatak raspusta sam mahom normalno proveo, sedeli okolo, nešto programirao u OpenGLu i tako Zapravo, ništa ne znam koliko strava se nije desilo Evo baš večeras ponavljamo taj isti roštilj, samo se nadam bez gurke, ali je Jeger tu Voleo bih kada bi to prešlo u tradiciju Ove godine smo par puta roštiljali, i bilo nam je fino…
Eto, valjda od ocekivanja ljudi sada, to je ono što mi pada na pamet što se prošlog raspusta tiče… Ove godine sam izlazio, ostaje zabeležen DJ Hell, “oproštajni” koncert Bad Copyja, i Škabov nastup u SDu… Za sada mi ništa ne pada na pamet da me je tako oduševilo kao to… Ah, da, ovo dodajem kasnije Sainder Clainberg Desila se i moja prva Primatijada, za neupućene to je ekskurzija mog fakulteta, na kojoj je bilo bruka zezanja
Od muzike sam vrteo klasiku, ali neki top albumi koje sam slušao su Pearl Jam – Ten, GNR – Appetite for destruction, Škabo – Sam i Remek delo, Blokovski – Oblaci od oblaka 1, Ajzea – Ko da duvali smo lepak, RATM – RATM, BS – Sve što su izdali , Coldplay – Viva la vida, i posebno sam se oduševio Kanye Westom, takođe Bad Copy se vrteo, neki miks, Viklerov prethodni album je isto super, a i Ajzakov “Kajmak i katran” je fin … To je to, možda sam nešto zaboravio, ali mislim da je sve navedeno. Top razočarenja su mi Metallica, “GNR” (kakav je to GNR i da li se može nazvati tako) i Marčelo…
Od filmova se ne sećam da me je nešto oduševilo posebno, mada ih i nisam gledao nešto puno kada se sve sabere, ali sam gledao “Vratiće se rode”, i to mi je super serija, ponovo sam gledao “Mućke”… Prvi put sam odgledao “Klopku” u kojoj je Glogovac odličan, toliko dizana u nebo Turneja mi se nije baš svidela… Šta znam, ne mogu da se setim ničega toliko specijalnog…
Malo sam i čitao ove godine, npr. Elektrošok Lauren Garniera, Orvelovu 1984, Farenhajt 451 Reja Bredburija… Ostalo čitanje se svodilo na stručnu literaturu…
Što se struke tiče, godina je prošla, malo sam se igrao sa Gentoom da bih se vratio na Debian, bilo je i izleta u FreeBSD, išao sam na praksu u Republički zavod za Statistiku gde sam radio na CISCO opremi, planirao sam da spremim CCNA, ali sam u nekom trenutku odustao zbog frke sa kintom, imao sam posla sa strane, na nekima sam naučio odnose sa ljudima, i kako ne treba svima verovati tek tako… Krajem godine sam počeo da učim Python i za sada sam oduševljen, kao ničime do sada… Facebook je krenuo da me smara opasno, zbog previše pozera koji su tamo, tako da u zadnje vreme koristim Twitter, ima tamo ok ljudi koji kače i pametne stvari… Prešao sam na Google Reader, pošto mi je dosadilo da okrećem okolo sajtove i čitam, ovako imam sve na jednom mestu, a to mi baš odgovara. Blog i MFH sajt smo prebacili na novi hosting, i za sada je sve u redu sa istim.
Šta želim u novoj godini? Da bude dobra kao prethodna. Sada kada bacim pogled unazad, sve je bilo super, sve je prošlo odlično, i nemam se na nešto posebno žaliti. Ove godine željno iščekujem 10ti EXIT, novu Primatijadu i Debian Lenny kao Stable Čekam i završetak prvog dela studija, pa ćemo da vidimo kako će izgledati onaj drugi deo… Neka lista stvari koje želim da uradim je napravljena, voleo bih da je ispunim Voleo bih i da odem na more, na odmor, pošto nisam odavno Voleo bih i da Srbija krene napred, dosta je bilo cupkanja u mestu.
Eto, tako, sve u svemu, dobro je bilo, dobrom se nadamo, i samo napred

(01:04:17 AM) ThE_GuRu: jebem ti japanca
(01:04:26 AM) ThE_GuRu: samo to mogu da kazem
(01:04:34 AM) ThE_GuRu: bolje sto sam polomio dzojstik
(01:05:27 AM) ThE_GuRu: radio jedno zakucavanje kao sto rade wide receiver kada napravi touchdown
(01:05:27 AM) ThE_GuRu:
(01:05:27 AM) ThE_GuRu: ali o plocice
(01:05:27 AM) ThE_GuRu:
(01:05:28 AM) ThE_GuRu: i odlucio da necu vise da kupujem ove djzostike skuplje
(01:05:32 AM) ThE_GuRu: radije cu kupim ovaj malo jeftiniji
(01:06:40 AM) ThE_GuRu: i da ga slomim pa da kupim nov
(01:06:40 AM) ThE_GuRu: nego da se drkam i placem za 25e

Veselo, okačio se na FB, probam da promenim status, i imam šta da vidim:

Reko, ko zna šta, možda imaju problema sa botovima i slično, smaraju ih pa hoće da ih čiste, i tada snimim mali link na dnu strane, kliknem na njega i dobijem ovaj drugi prozor… Veselo, veselo, ko je tu normalan ja ne znam… Što ne bih i dao broj, šta je tu toliko strašno? Mislim, to je tako nebitna sitnica, može lako da se sazna, dosta nas smo povezani, zar ne… Što da krijemo nešto što je tako dostupno… Lepo ukucam broj telefona, i neće više da me smaraju, mogu da menjam statuse, uploadujem slike i radim šta hoću po dragome mi Facebooku (npr. da u isto vreme budem učlanjen u fanove Pantere, Tiesta i Ace Lukasa), bez da me smaraju sa ovim Capchama… Pa dobro bre, na šta vam ja ličim bre… Još i broj da vam dam, tamo vamo… Čini mi se da su neki ljudi već pristali na ovo, ali ako nastave ovako da smaraju možda i batalim FB Nije da se sada nešto tamo brinem, i tako to, ali ono… Stvarno su ga preterali

Vi sada kako želite, a ja ću samo da vas uputim na 123People, pa vi sami proverite da li se već nalazite tamo, i koliko ste dostupni… Danas slike i mailovi, sutra adrese i telefoni sa FB-a…

- Počela škola, izuzetno sam zadovoljan predmetima koje slušam, program je super

- Na poslu je sve ok, ušao sam u mašinu (tako mi deluje), a i posao me je doveo u red sa spavanjem

- Kupio sam MSI Wind, na njemu poterao Ubuntu, ceka se Lenny stable

- Na sajmu knjiga kupio između ostalih PHP Kuvar u O’Rilley izdanju, definitivno se isplati imati je

- U POu sve gore stanje sa izlascima

- Našao sam sinhronizovane Nindza Kornjace (ako mislite da sam geek i smejete se, briga me)

- Bio na nastupu Škaba (Škabo car!) u SDu, odlično je bilo. Kartel i System026 su odlične mlade grupe iz SDa

- U zadnje vreme se na playeru vrti Blokovski, Carski Rez Vol1, Crux i malo Bauk Squad-a (gde mogu da nađem više)

- Nisam pisao 100 godina, nisam imao vremena

- XMMS konačno skroz izbačen iz repoa i za Debiana, muziku vrtim na Listenu. Odličan player, prvi tog tipa koji mi se baš svideo

- Spremio sam 100 linkova za blog, ali nisam imao vremena da pišem, tako da ću od sada te kraće stvari da lepim na Twitter (link dole)

- Perl je majka, ponovo ga malo više koristim, trebam URM da pišem u njemu

- Za frontend URM-a sam izabrao Tk.

Od sada krace stvari idu na Twitter, kao što sam pomenuo

Jedan. Dva. Tri. Uvek je ta prva rečenica bila problem. Ne znam što, ali tako je uvek. Evo, baš i sada, posle toliko vremena od kako pišem neki ovakav tekst, isto je. Najveći je problem krenuti, napisati prvu reč, rečenicu, nekako složiti misli i krenuti dalje.

Kažem, dugo nisam radio ovako nešto. Zbog čega? Ne znam. Stvarno ne znam. Kada okrenem malo stranice unazad i pokušam da shvatim što nisam dugo pisao, ne mogu da ukapiram. Valjda je potreba za time nestala onog trenutka kada sam napisao maturski rad, kada se završila ta srednja škola, i kada je krenulo studiranje…

Ali bilo je vreme, da se rezimiraju neke stvari, da složim misli, stavim ih na papir… Odnosno ovaj virtuelni, ali kako god, možda je pravo pisanje i bolje… Kažem da složim misli, jer ih je jednostavno na hiljade. Mnogo stvari mi prolazi kroz glavu, ali onako, sto na sat, ne uspevam da pohvatam misli. Sve je baš kao u onom trenutku kada počinjete da shvatate ideju nečega, kada stvari krenu toliko munjevito da se otvaraju u vašoj glavi, čak i pre nego što profesor ili sagovornik stigne da objasni šta je trebalo. Kao što bi rekao Braca u Kenguru : „Hiljade nekontrolisanih misli mi proleće kroz glavu. Uf, jebote, imam nervni slom.“. Pa nešto otprilike tako, ovo je najbolji način da uhvatim neki red, da sve lepo svrstam.

Zašto baš sada? Pa, dosta događaja, dosta stvari je pokrenulo ovo. Možda i nisam skoro sa ljudima meni dragim pričao o ovim „ozbiljnim“ temama, a možda je i konačno došlo vreme da se latim „olovke“. Oduvek sam hteo da pišem, ali se nikada nisam uhvatio. Bivao sam lenj, bilo mi je glupo, mislio sam da će to oduzeti dosta vremena… Pa i jeste, sve to stoji, ali nema pravog i velikog razloga. Ali, dobro je, krenulo je sve, i nadam se da se neće završiti ovde.

Blog sam manje – više neredovno vodio, ali je bilo tema vezanih mahom za računarstvo, Linux, programiranje i slično. Izbegavao sam lične teme, jer nije bilo ovakvih tekstova, a nisam ljude želeo da smaram nebitnim detaljima ( Ko je rekao status na FB-u? Zašto imati potrebu pokazati drugim ljudima stvari poput: Ovaj kulira. Onaj uči da bi mogao u taj klub. Ova misli na svog dečka. Ona ga je načisto zaboravila… Odužila se ova zagrada, ali je jednostavno to tako, ne mogu ga ubaciti u ostatak teksta, a baš volim da koristim zagrade). Ne znam koliko ljudi prati ovo, ne znam koliko će tih ljudi pročitati ovu rečenicu i stići do ovog pasusa, ali je nebitno, nekako sada ovo radim baš za sebe, jer mi odgovara. Ako ipak nađete nešto zanimljivo ovde, i ako vam bude zanimljivo, dobro jest. Doduše, uvek možete preskočiti kategoriju Lično, u kojoj će ovi postovi biti smešteni. Pisaću u narednim postovima o različitim temama, biće tu svega i svačega, videćemo kako će se dalje ovo odvijati, nisam bio svestan ni kako će ovaj tekst da ispadne.

Sedam. Osam. Devet. I zaključak treba dobro napisati. U tome sam nekada bio majstor, odlično sam to radio, ali sve se izgleda zaboravlja vremenom. Uglavnom, lakše je. Bolje. Nekako sam uspeo da ispraznim svoju glavu, nekako sam sada mirniji, malo prazniji, sređenijih misli, pa ću lakše i brže zaspati. Ranije je to zbog tih brzih misli bio problem, sada će valjda sve biti u redu. Miran san je najvažniji u životu.

Znam da se u sledećem linku baš i ne radi o ličnim kartama koje se furaju kod nas, ali verujem da je sistem isti. Slušah skoro jedno predavanje na fakultetu o tim karticama, i uglavnom se koristi Java. Nećemo sada da krivimo Javu za greške programera, neću da kažem neškolovanih, nego je verovatno problem u lošem testiranju…

Druga pojava koja me nervira, a koja možda i nema direktne veze sa ovim su Maksi diskonti. Ne diskonti kao diskonti, nego redovi na kasama. Što redovi? Zbog 80% ljudi koji kupuju robu u vrednosti od 300-500 dinara na super ekstra odlične kartice, koje su nam tako olakšale život, o novcu ne moramo više da brinemo… Naravno, problem je što sa njima više brinemo (brinu) o novcu. U jednom trenutku je četvoro ljudi ispred mene kupovalo karticom (kao što rekoh, roba u vrednosti manjoj od 500 dinara), kod dve mušterije od četiri transakcija nije prošla. Onda ide rasprava, sa kasirkom, pa kako nije, pa ja imam novca, pa ovo nema smisla, pa šta sada, možda je to meni skinuto sa računa, a vi mi robu ne date, pa ovo je divljina, zovite šefa… Onda sve u krug, dok ja čekam u redu da kupim namirnice… Srpska posla, da vidi komšija da sam ja moderan…

No, bacite pogled na sledeći link, pa razmislite da li želite još da korististe elektronske isprave i novac…

Elvis je živ!

http://www.eniax.net/licno/balon/

Čudno je koliko se čovek (ja) može (mogu) poistovetiti sa ovim postom, izgleda da smo mi iz manjih sredina, koji nismo došli ovde da produžimo život na roditeljskoj s*s*, u principu dosta slični…

Veliki plus od mene za gornji post, svakako ga valja pročitati…

Što se naslova tiče, postoje oba prideva, zavisi u kojoj ste grupi ljudi iz unutrašnjosti. Puno pozdrava za ove druge koji su uspeli da zalutaju ovde…