Putešestvije moje

Očigledno je da mi je dosadno u životu, čim sam počeo da pišem na blogu ovako često štos je u tome da sam povredio nogu i da još uvek ne mogu da hodam, pa moram da sedim kući… Tako da pisanje na blogu deluje jako primamljivo

Neću da davim o tome kako sam povredio nogu, verujem da to većinu ljudi nije briga. Ali kad sam povredio nogu, još uvek je povreda bila vruća, i mogao sam da hodam. Hodam, hmm? Bolje reći ćopam, verovatno jako zabavno gledano sa strane (meni nije bilo). Drugar me je odbacio do urgentnog centra, i tamo sam obavio pregled i to sve…

I sad se setih anegdote od tog dana koju želim da ispričam. Na urgentnom sam dobio uput i pratio proceduru. (Moram da priznam da me skoro bilo sramota, zato što mi je u tom trenutku moja povreda izgledala mnogo bezazlenije nego što je na kraju ispala.) Otišao na rendgen, snimio nogu i poslaše me u čekaonicu, pored malog prozorčeta da čekam snimke. Tu je prolazilo, ulazilo, izlazilo i cirkulisalo mnoštvo ljudi, što zaposlenih. što pacijenata. I u jednom trenutku kada su se sa druge strane prozorčeta našle 2 ili 3 bolničarke, čuo sam razgovor koji je otprilike ovako išao:

- Šta to igraš?
- Ma čekaj sad…
*** pauza ***
- Aha, a na kom nivou igraš?
(ovde sam propustio odgovor)
- Eh, na tom je mnogo lako, probaj….

I sad sam malo parafrazirao, ali poenta je tu, razgovor nije izmišljen… Negde sam video kako neko kuka na to kako službenice igraju Zumu po državnim preduzećima, ali ovo me još više oduševilo. U sred urgentnog centra, gde je non stop frka i gungula, neki nađu vremena i igrice da igraju… Eto toliko, samo kao mala zanimljivost, neću nikog da krivim i optužujem, ali mislim da je ovo samo jedan od detalja koji govori da u ovoj zemlji nešto ne štima kako valja…

Over&Out
S

Na netu postoji gomila sajtova, sa savetima i resursima za web development (nekako mi ona naša reč razvoj ne zvuči najbolje u ovom kontekstu ), pa reko da i ja pridodam malo tome… baviću se jednom glavoboljom na koju su svi ljudi koji se bave webom naleteli – kako da sajt lepo izgleda i u Internet Exploreru (pogotovo v6). Sad kad pogledam neke stare sajtove na kojima sam radio, mnogo mi je lakše da ponovo napišem CSS umesto da ga prilagođavam da bi nešto lepo izgledalo u IE.

Jednostavno, iako je Firefox (Opera i sl) mnogo bolji browser od ponuđenog MS rešenja, jednostavno morate napraviti sajt da bude lepo prikazan u istom, jer i dalje dobar procenat ljudi koristi dotični browser. Zato ću vam dati par brzih saveta…

1. Izračunavanje witdh i height atributa:

Svi browseri osim IE, ukupnu širinu elementa (ili visinu) računaju po formuli
width + padding + border-width
dok IE od width vrednosti oduzima padding i border. Ima dosta predloženih rešenja, ali po meni najjednostavnije je ovo (za neku klasu bla).

.bla{
/* ova linija će biti pročitana od strane svih broswera */
  width: 400px;
  border: 2px solid black;
  padding: 8px;

/* ova linija neće biti pročitana samo od strane IE-a */
  width/**/:/**/380px;
}

I time smo rešili taj problem, zadnju liniju će pročitati svi osim explorera, i poništiti prvu liniju, dok će explorer srećno raditi sa prvo pročitanom vrednošću.

2. Nestajući tekst i slike u IE6

Ovo je jedan od najčudnijih bagova, nekad se jednostavno desi da nešto od sardžaja nestane. Puf, i nema više. Ali i za to ima leka, samo nesrećnom elementu dodelite position:relative;

3. min-height (min-width)

Ove atribute IE6 ne prepoznaje uopšte, zato koristite ovaj quick-fix:

.bla{
  min-height:500px;
  height:auto !important;
  height:500px;
}

4.PNG alpha providnost

Od gomile skripti na netu za ovaj problem ja sam dugo koristio TwinHelix skriptu. Na tom linku je skripta i kompletno upustvo, mada sada koristim ovu. Za ovu drugu je dovoljno da je ubacite u svoju stranicu, ali jedino ne radi za png slike koje su izabrane kao pozadinske slike (background-image), tako da se držte jpeg i gif što se njih tiče.

EDIT: probajte i ovo rešenje, izgleda najbolje do sada…

5. :hover problem

Ovde možete naći skriptu koja rešava i ovaj problem (to što IE ne primenjuje :hover), samo je ubacite u stranu, i dodajte u css fajl:

body {
  behavior: url("csshover3.htc");
}

ako se ne snađete, na datom linku ima i objašnjenje.

6. Duple margine

Nekad se desi da IE6 dupkira margine, tom elementu dopišite display:inline; i trebalo bi da je problem rešen.

Eto toliko od mene, nisam hteo da se pravim pametan, pošto su ove sve tuđa rešenja, nijedno nisam sam izmislio, već samo da ih skupim na jedno mesto. Iz dva razloga, da možda pomognu nekog, i da ja, ako zapnem i zaboravim nešto od ovoga, mogu biti siguran da sam to negde sačuvao. Ovo su česti problemi, ima ih još sigurno, ali trenutno ne mogu da se setim…

Sve u svemu nadam se da će nekom ovo koristiti, i ako ima još nekih pitanja oko CSS-a, rado ću da pomognem…

Pozdrav!
S

Pre jedno desetak dana sam pisao jedan poduži post o našem obrazovanju. Nisam ga još završio, možda je bolje i da ga ne završavam. Time bih sebe poštedeo nerviranja, a sve vas mog nezadovoljstva istim (opet se sfrljam sa rasporedom na Serbian latin tastaturi). Ali kad smo kod obrazovanja naleteh na nešto prilično interesantno…

Svi smo čuli za Berkli, jedan od najpoznatijih univerziteta na svetu. Sad dolazi onaj zanimljivi deo – na tom istom Berkliju od ove godine se održava kurs o Starcraftu. I dok naši studenti štrajkuju i stalno se nešto žale, ovi preko bare se lepo igraju i to čak nije u Koreji kao što bi bilo očekivano… I sad ma koliko ovo nekima izgledalo glupo, ovo je ozbiljan kurs, na ozbiljnom univerzitetu. Nađoh i kratak sadržaj istog:

Week 1: Orientation / Competitive Gaming Industry Overview / StarCraft Boom in Korea
Week 2: Units, Strength, Weakness, Attributes, Stats
Week 3: Fighting Micro and Unit Use
Week 4: Army Movement and Positioning
Week 5: Expo and Macro
Week 6: Building Placement and Base Layout
…

Ali najviše me oduševilo ovo

Besides the weekly homework that you download here, you are also required to submit and analyze at least 2 replays* that you have played.

Da napomenem da ovaj kurs drže studenti za druge studente, ali to uopšte ne umanjuje njegovu vredonst, jer se tako održavaju i mnogi drugi “ozbiljniji” kursevi…

Da ne davim ja više evo vam i link pa se i sami uverite

U zdravlje,

S

http://www.debian.org/News/2009/20090214

Konačno! Kao što sam skoro pisao, pomalo sam i odustao od toga da će se ovo desiti skoro, ali da, tu je, Lenny je zvanično izašao! Ima li lepše vesti u nedeljno jutro (naravno, ovde mislim na ovaj deo sa računarima) od ove? Kao što možete pročitati u objavi tu su nove verzije standardnog softwera, doduše, KDE je i dalje u staroj 3.5 verziji, ali naravno da nije problem instalirati 4 preko apta… Svakako će Debian biti osveženje za mene, jer sam se uželeo dobrog stable softwera, baš kao na početku mog druženja sa Debianom

Diskove ću nabaviti do kraja sledeće nedelje, pa eto, ko bude želeo da mu prerežem neka se javi, a ovom prilikom bih i želeo da potsetim ljude na Share It! akciju koju smo pokrenuli na Debian Srbija forumima U svakom slučaju, Debian je jedna od najstarijih distribucija, dolazi sa mnogo softwera, pa tako, ako želite da probate GNU/Linux, a nemate dobar internet ovo je idealno rešenje za vas.

Pošto me gospodin Sale nije predstavio moram sam… Ja mu dođem Stanko i novi sam autor na ovom blogu. Sad će neki da postave mudro pitanje: Šta će jedan Stanko na ličnom blogu jednog Saleta?! Pa imam opravdanje, recimo da sam suviše lenj da bih pisao sopstveni blog, pa zamolih moga drugara (gorepomenutog) da mi da nalog na ovom blogu. Mada nisam ja suviše lenj, već jednostavno bih povremeno napisao nešto što smatram pametnim, a pošto to verovatno neću često raditi, bilo mi je bez veze da furam poseban blog…

Sad da kažem o čemu ću ja da pišem. Pisaću o Vaseljeni, životu i svemu ostalom (ko ne zna odakle je ovo ima ovu knjigu za domaći ). Takođe sam zaluđenik muzikom, tako da će verovatno biti reči i o tome. E sad da ne dužim puno sa tim, ko sam i šta sam, imam ja kao neki svoj sajtić, pa pogledajte tamo.

Mala digresija – mrzim raspored na srpskoj tastaturi (piši ASCII da te ceo svet razume), evo sad sam pola sata jurio gde je ? i na kraju sam prebacio na englesku, otkucao upitnik i vratio na srpsku. Upravo me to nervira, jer kad kucam naša slova moram da razmišljam gde su mi simboli kao što su upitnik, crtica i sl… umesto lepo k’o čovek da kucam potpuno na slepo… Al dobro šta je, tu je, ispoštovaću vlasnika bloga, pa ako može on da kuca sa sve našim slovima i ja ću…

E tako dosta od mene za prvi put, spava mi se za sve pare, nešto sam umoran, pa će biti novijih pisanija u nekom trenutku u budućnosti (nadamo se bližoj budućnosti). Ajde pa u zdravlje vam svima bilo!!!

Over & Out

S

Zadnjih sam se dana uglavnom bavio onim glupim stvarima, zapravo, onim stvarima koje normalan čovek neće da radi u sred ispitnog roka. No, nažalost ili na sreću, ja volim te male ekskurzije…

Kada sam kupio prvi laptop, bilo mi je bitno da na njemu radi Linux kako valja, i da bude malo jeftiniji. Tako sam se odlučio za Dell Inspiron 1300, na koji sam odmah instalirao Ubuntu, tada 6.06, pošto je to bilo LTS (long term support, za one koji nisu upućeni) izdanje, pa mi je zbog toga odgovaralo, pošto nekako volim stabilne sisteme (pre toga vozio Slackware), a i svežina softvera mi (tada) nije bila bitna. I tako, posle Slackwarea postadoh ja Ubuntu korisnik. Dugo sam vozio taj Ubuntu, od decembra meseca, pa sve negde do sredine jula. U međuvremenu sam imao jedno prijatno iskustvo sa FreeBSDom, čini mi se tada u verziji 6.2, gde sam čak uspeo da poteram i snd_hda kako valja, i ceo sistem je radio poprilično fino, no, nažalost zbog nedostatka interneta u tadašnjem stanu to druženje nije trajalo toliko dugo… Međutim kao što rekoh, negde sredinom leta sam prešao na Debian. Zbog čega?

Ubuntu, nazvaću ga Glupuntu. To bi bio glavni razlog. Ne, sada ne vređam tu distribuciju. Ona je jedna od glavnih distribucija danas, distribucija koja je dovela toliko novih korisnika u ovaj lepi svet, ali je mene zaglupela. Smejao sam se ja Urketu i njegovom tekstu, ali je to surova istina. Ubuntu, pored koga sam zaboravio malo složenije korišćenje osnovnih komandi, Ubuntu, pod kojime nisam iskompajlirao ni jedan program (sem ovih za faks, ali to se ne računa). Ubuntu, na kome je sve radilo. Tako sam prešao na Debian, i vratio se staroj dobroj konzoli. Debian je dugo bio moj primarni sistem, i koristio sam ga sa uživanjem, i sada mislim da je to jedna od najboljih Linux distribucija, i koristiću ga kada god mi je Linux potreban(Gentoo? I njega sam vozio, pomenuću ga malo kasnije…).

Skoro sam(septembar, negde početak oktobra) kupio MSI Wind laptop. Odlična mala stvarčica, poprilično upotrebljiva i zanimljiva, baš zbog svoje veličine. Šta instalirati sada, na laptop koji nema optičkog drajva? Odlučim se ja tako za svež Ubuntu, reko on ima instalaciju sa USB-a, doduše tu je i Unetbootin, ali ko će da vuče Debian pakete sa neta za netinstall. U to doba se još i planiralo da Lenny izađe pre kraja godine, pa reko hajde, da se malo strpim. No ne leži vraže, odložiše Lenny (ponekada mrzim celu tu priču sa licencama), i ja ostadoh sa Ubuntuom. Rekoh, nema veze… Ali jok, ponovo zatupljivanje, sada sa pojačanim problemima. Ubuntu se sporo bootuje, sporo gasi, neki put mu je potrebno dobro vreme da startuje terminal, problemi sa gašenjem i slična čuda.

Prsnem ja tako jednoga dana, i odlučim da na Della instaliram Gentoo ili FreeBSD. Razmišljao, Gentoo je ok, znam da ga instaliram i podesim, ima dosta software-a, pogodan je za desktop i devel i sve što mi treba, ali je sve to i nešto više FreeBSD. Pa čekaj, kada sam već tu, zašto ne OpenBSD? Nisam ga nikada probao, a ljudi ga hvale, kažu da je super. Instaliram ti ja tako OpenBSD. Jedna od prijatnijih stvari, ako ne i najprijatnija koju sam radio u zadnje vreme. Pored toga što sam OpenBSD instalirao na flash, pa sa flasha na masinu, sve je proslo bez problema, lagano i lepo. Instalacija je poprilično dobro odrađena, sve radi super, i tako, počeo sam ja moje druženej sa OpenBSDom, instalirao XFCE(naravno), i krenuo polako u istraživanje. Nažalost, na njemu mi nije radio zvuk, Azalia drajver nije valjao, dmesg je prijavljivao da device ne može da dobije dobar irq, tako da sam posle malo Googlanja(i razočaravajućih 9 rezultata pretrage) malo i odustao od Opena. Što? Pa jedino od rešenja je bilo da prekompajliram drajver i uključim podršku za pooling, što bi MOŽDA rešilo problem, ali nigde nije bilo uputstva, tako da, pošto nisam kao onaj gore sa slike, moradoh da odustanem. Takođe, jedan od rezultata pretrage je bio log sa OpenBSD irc kanala, gde je jedan korisnik prijavio ovaj problem i pitao kako da ga reši, od developera(jednog doduše) dobio odgovor da je to njegov problem, i da bi trebao da ga reši sam. Tako da je ipak istina o onome da je većina njih malo manje jubazna, da ne kažem elitistička, okrenuta RTFM-u(mada moram priznati, dokumentacija za ovaj sistem je izuzetna). Možda je Linus malčice i bio u pravu u vezi njih, ali i on je ekstremista na neki svoj način.

Tako, vratih se odluci, Gentoo vs FreeBSD. Na kraju se odlučih za FreeBSD, zato što je instaler mnooogo napredniji(koji instaler ima Gentoo? ), a i eto, malo da se obnovi znanje o ovom sistemu. Opet je u obzir dolazila instalacija sa USB-a, još vruće 7.1 verzije, sa nabudženim full paketima sa diskova. Instalacija je naravno fino protekla, instaliran je XFCE, XDM, bash (naravno ) i još razne đakonije. Rezolucija u fullu, snd_hda radi, mašina sa XFCEom leti, ma čudo…

I eto, tako, ponovo mene u druženju sa FreeBSDom, finom za sada mogu reći, i poprilično sam zadovoljan što sam se bar malo vratio korenima, baš kao u onoj reklami iz SysAdmin maga:

Unix, get back to the root.

Kao prvo, ne želim da ispadne da prozivam i ne volim svoj narod, ne volim samo određene ljude koji se prave Srbendama, i to onako, do kraja… Jednostavno mi nije jasno zašto neki ljudi imaju potrebu da se prave vernicima.

Badnje veče, jedan od naših najvećih praznika, trebao bi biti najsrećniji, bar na ovaj dan bi se trebali setiti ko smo i šta smo, da se ujedinimo i budemo ljubazni jedni prema drugima… Stotinama godina unazad slavimo ovaj praznik, to je nešto što nam je ostalo od predaka, izuzetna je prilika ih se setimo. No, nažalost, vera je u poslednje vreme postala pomodarstvo, tako da je više postala puki “običaj” nego nešto više. Imam osećaj, i poprilično sam siguran da se većina ljudi sada drži vere zato što misle da je to moderno, i da idu u crkvu iz istog razloga. Kao, biću viđen u crkvi, zapalio sam sveće, stojao sam tamo za vreme službe. Zaboravio se izgleda pravi značaj crkve.

Pre tri godine sam zadnji put bio u crkvi na Badnje veče, na paljenju badnjaka i osvešćavanju istog. Što zadnji put, možda se neko pita? Pa jednostavno, razočarao sam se onim što sam video, i iznervirao se u isto vreme… Sveštenik je osveštao badnjak, krenuo da drži govor o tome kako je ovo veliki praznik, o Isusu, o miru i ljubavi i slozi, dok su neki govorili, pa je bilo smirivanja kao u osnovnoj školi. Po završetku njegovog govora, masa je krenula po badnjak. Krenula je, hm, pa to je blaga reč. Stampedo više odgovara. To me je dosta potsetilo na GSP. Trčanje za autobusima. Guranje pri ulasku. Otimanje mesta. Sve to, samo u crkvi, ne na ulici, i nije u pitanju autobus, već badnjak. Alo bre, ljudi! Da li ste ljudi?

Eto, tako, to je bio zadnji put kada sam bio u crkvi za Badnje veče. Do večeras. Reko hajde, idemo u sabornu crkvu, valjda će ljudi biti normalniji, valjda se sve promenilo, računam da je sve super. Ali ne, opet sam se prevario. Gužva pri paljenju sveća. Ajde, to nije strašno, normalno je, dosta ljudi je tu, veliki je praznik, računam ja. No naravno, opet guranje, opet prozivke i svađe. “Pobogu gospođo, kakav je to način! Mi trebamo ovoj mladoj deci da damo primer!”, reče jedna Narandžasta gospođa drugoj starijoj. Narandžasta zbog jakne koju je nosila. U pravu je žena, lepo joj je rekla. Zapalim tako ja sveće, iako su ljudi počeli preko glave da mi ih pale, ali ajde, računam ja gužva, nervozni su…

Krenusmo tako prema jednom od stolova na kojima se nalazio badnjak. Kako je bilo jos malo ljudi, stali smo u treći red. Uskoro je krenula i gužva, kao i pritisak od onih iza mene, tako da u sred službe nije bilo dovoljno mesta da se prekrstim. Kako je sveštenik završio priču i osveštao badnjak, rekao “Hristos se rodi!”, krenuo je talas. Sada znam kako je na severu i jugu na utakmicama. Nisam nikada bio, ali osećaj je verovatno isti. Masa me vuče. Ja ne želim da idem napred, ali me vuku sa sobom. Jedva sam se izvukao, odaljio par metara od gomile i posmatrao. Ljudi se guraju da uđu u masu, pokušavaju da se približe stolu i uzmu badnjak, i nastaje gužva. Sa njima je i naša Narandžasta gospođa, koja je među prvima uletela u gužvu, prohujaši pored mene i izguravši me laktovima dok sam izlazio iz mase. Jedva izlazi govoreći “Kakav je to način! Pa na šta ovo liči! Pa kakvi ste to ljudi!”. Pre samo minute se gurala isto kao i ti ljudi, a sada glumi neko poštenje i pravednost. Evo sada mi je muka kada se setim toga. Zapravo, ne znam da li mi je samo muka, nekako me u isto vreme i neka tuga obuzima, i gađenje. Kakav smo to narod.

Eto, tako prođe još jedan moj doživljaj u crkvi. Još jedan razlog da u crkvu svraćam u doba kada sam siguran da tamo neće biti ljudi. Nije da sada prozivam, da sam sada kao ja pravi vernik, ali želim da se osećam lepo kada odem u crkvu, smireno, onako kako bi i trebalo biti na tom mestu, a ne želim da posmatram divljake. Posle se pitamo zašto nam je sve u životu loše, a ne možemo da obuzdamo sebe na onome što nam je sveto, i da se potrudimo da bar pola sata budemo ljudi. U pitanju je Požarevac, ali ne verujem da je i u drugim gradovima bolje. Možete braniti svoje koliko god želite, ali verujem da je svuda manje – više isto. Naravno, čast izuzecima!

Hristos se rodi! Srećan vam Božić!

Da, znam da kasnim, i da je većina ljudi ovo uradila još pre par dana, ali evo sada sam se nekako skrasio i krenuo da pišem. Za početak, da vam poželim sve najbolje u ovoj godini, a na prvom mestu da budete zdravi, jer je to najvažnije, a sve ostalo možete sami da sredite. Pogled na 2008. Pa ima tu priče koliko hoćeš Sada, bitno ju je obraditi sa par aspekata, ali probaću sve onako da skupim na jedno mesto.

Prosla godina je dobro počela, sećam se da sam se prvog dana iste malo prošetao sa devojkom i sestrom… Koliko se sećam, na TVu nije bilo ništa, kao i ove godine… Zatim se vratio u PO, napravio roštilj sa drugarima, ispili smo malo Jegera, taman se fino zagrejali i krenuli u grad, kada je Ganji otkazao akumulator pa smo probali da ga na gurku upalimo i gurali kao mamlazi jedno kilometar, odustali i onda se vratili nazad (gurajući auto naravno ). Rastreznili se, naravno Ostatak raspusta sam mahom normalno proveo, sedeli okolo, nešto programirao u OpenGLu i tako Zapravo, ništa ne znam koliko strava se nije desilo Evo baš večeras ponavljamo taj isti roštilj, samo se nadam bez gurke, ali je Jeger tu Voleo bih kada bi to prešlo u tradiciju Ove godine smo par puta roštiljali, i bilo nam je fino…
Eto, valjda od ocekivanja ljudi sada, to je ono što mi pada na pamet što se prošlog raspusta tiče… Ove godine sam izlazio, ostaje zabeležen DJ Hell, “oproštajni” koncert Bad Copyja, i Škabov nastup u SDu… Za sada mi ništa ne pada na pamet da me je tako oduševilo kao to… Ah, da, ovo dodajem kasnije Sainder Clainberg Desila se i moja prva Primatijada, za neupućene to je ekskurzija mog fakulteta, na kojoj je bilo bruka zezanja
Od muzike sam vrteo klasiku, ali neki top albumi koje sam slušao su Pearl Jam – Ten, GNR – Appetite for destruction, Škabo – Sam i Remek delo, Blokovski – Oblaci od oblaka 1, Ajzea – Ko da duvali smo lepak, RATM – RATM, BS – Sve što su izdali , Coldplay – Viva la vida, i posebno sam se oduševio Kanye Westom, takođe Bad Copy se vrteo, neki miks, Viklerov prethodni album je isto super, a i Ajzakov “Kajmak i katran” je fin … To je to, možda sam nešto zaboravio, ali mislim da je sve navedeno. Top razočarenja su mi Metallica, “GNR” (kakav je to GNR i da li se može nazvati tako) i Marčelo…
Od filmova se ne sećam da me je nešto oduševilo posebno, mada ih i nisam gledao nešto puno kada se sve sabere, ali sam gledao “Vratiće se rode”, i to mi je super serija, ponovo sam gledao “Mućke”… Prvi put sam odgledao “Klopku” u kojoj je Glogovac odličan, toliko dizana u nebo Turneja mi se nije baš svidela… Šta znam, ne mogu da se setim ničega toliko specijalnog…
Malo sam i čitao ove godine, npr. Elektrošok Lauren Garniera, Orvelovu 1984, Farenhajt 451 Reja Bredburija… Ostalo čitanje se svodilo na stručnu literaturu…
Što se struke tiče, godina je prošla, malo sam se igrao sa Gentoom da bih se vratio na Debian, bilo je i izleta u FreeBSD, išao sam na praksu u Republički zavod za Statistiku gde sam radio na CISCO opremi, planirao sam da spremim CCNA, ali sam u nekom trenutku odustao zbog frke sa kintom, imao sam posla sa strane, na nekima sam naučio odnose sa ljudima, i kako ne treba svima verovati tek tako… Krajem godine sam počeo da učim Python i za sada sam oduševljen, kao ničime do sada… Facebook je krenuo da me smara opasno, zbog previše pozera koji su tamo, tako da u zadnje vreme koristim Twitter, ima tamo ok ljudi koji kače i pametne stvari… Prešao sam na Google Reader, pošto mi je dosadilo da okrećem okolo sajtove i čitam, ovako imam sve na jednom mestu, a to mi baš odgovara. Blog i MFH sajt smo prebacili na novi hosting, i za sada je sve u redu sa istim.
Šta želim u novoj godini? Da bude dobra kao prethodna. Sada kada bacim pogled unazad, sve je bilo super, sve je prošlo odlično, i nemam se na nešto posebno žaliti. Ove godine željno iščekujem 10ti EXIT, novu Primatijadu i Debian Lenny kao Stable Čekam i završetak prvog dela studija, pa ćemo da vidimo kako će izgledati onaj drugi deo… Neka lista stvari koje želim da uradim je napravljena, voleo bih da je ispunim Voleo bih i da odem na more, na odmor, pošto nisam odavno Voleo bih i da Srbija krene napred, dosta je bilo cupkanja u mestu.
Eto, tako, sve u svemu, dobro je bilo, dobrom se nadamo, i samo napred

(01:04:17 AM) ThE_GuRu: jebem ti japanca
(01:04:26 AM) ThE_GuRu: samo to mogu da kazem
(01:04:34 AM) ThE_GuRu: bolje sto sam polomio dzojstik
(01:05:27 AM) ThE_GuRu: radio jedno zakucavanje kao sto rade wide receiver kada napravi touchdown
(01:05:27 AM) ThE_GuRu:
(01:05:27 AM) ThE_GuRu: ali o plocice
(01:05:27 AM) ThE_GuRu:
(01:05:28 AM) ThE_GuRu: i odlucio da necu vise da kupujem ove djzostike skuplje
(01:05:32 AM) ThE_GuRu: radije cu kupim ovaj malo jeftiniji
(01:06:40 AM) ThE_GuRu: i da ga slomim pa da kupim nov
(01:06:40 AM) ThE_GuRu: nego da se drkam i placem za 25e

Veselo, okačio se na FB, probam da promenim status, i imam šta da vidim:

Reko, ko zna šta, možda imaju problema sa botovima i slično, smaraju ih pa hoće da ih čiste, i tada snimim mali link na dnu strane, kliknem na njega i dobijem ovaj drugi prozor… Veselo, veselo, ko je tu normalan ja ne znam… Što ne bih i dao broj, šta je tu toliko strašno? Mislim, to je tako nebitna sitnica, može lako da se sazna, dosta nas smo povezani, zar ne… Što da krijemo nešto što je tako dostupno… Lepo ukucam broj telefona, i neće više da me smaraju, mogu da menjam statuse, uploadujem slike i radim šta hoću po dragome mi Facebooku (npr. da u isto vreme budem učlanjen u fanove Pantere, Tiesta i Ace Lukasa), bez da me smaraju sa ovim Capchama… Pa dobro bre, na šta vam ja ličim bre… Još i broj da vam dam, tamo vamo… Čini mi se da su neki ljudi već pristali na ovo, ali ako nastave ovako da smaraju možda i batalim FB Nije da se sada nešto tamo brinem, i tako to, ali ono… Stvarno su ga preterali

Vi sada kako želite, a ja ću samo da vas uputim na 123People, pa vi sami proverite da li se već nalazite tamo, i koliko ste dostupni… Danas slike i mailovi, sutra adrese i telefoni sa FB-a…