Putešestvije moje

Kako mi često dođe da frljnem komp kroz prozor, pa moram da napišem ovo jednostavno rešenje za popravku… Autor je želeo da ostane anoniman, ali postovaću na engleskom, tj. u originalu

Uživajte,

S

HOW TO: Fix any computer, of a medium size and weight.

1. Stand up.
2. Pick the computer up and carry it using your hands/arms/muscles.
3. Walk to a window. Make sure it is closed. Do not open the window.
4. Vertically lift the computer into a position in line, or over your head
5. Propel the computer towards the window with a large force.
6. The computer should now have smashed the window and be sitting outside, which will have fixed your problem. If the computer has not broken the window and is not currently sitting outside, please repeat steps 1-5.

Slika govori više od hiljadu reči…

Genijalno Pogledajte ovaj izum, meni će uskoro rođendan smatrajte se obaveštenima Kugla za učenje, koja vas ne pušta dok ne odradite planirani deo obrazovanja…

Ceo članak možete videti ovde.

S

Meni lično treba bar dva komada

Pre dva dana (25-og maja) je bio Dan peškira. I pošto se kod nas malo zna i priča o tome, odlučio sam da napišem nešto malo, možda neko i pročita ovo. (Iskreno Dan peškira ne zvuči baš najsrećnije na našem jeziku, znate na šta mislim, pa ga uglavnom zovem Towel day )

DON’T PANIC!

(more…)

Evo kreativistima nek se malo češu po glavi. Sad više neće imati ni taj jedini ‘dokaz’ (ili nedostatak istog). Da ne davim dalje pogledajte Mising link found?

U zdravlje vam svima bilo!
S

Skoro sam morao da instaliram windozu ponovo, treba mi za fakultet, za razvoj u MSVS-u, C#…  pošto sam morao da re-particionišem disk, reko da dignem i Debian opet. Instalirah ga, lepo radi, manje više odmah prešao na testing granu. Softver nešto stariji nego u Ubuntu-u, ali ne smeta mi to puno. Ono što mi je zasmetalo je to, što sam se ulenjio koristeći Ubuntu, tako da mi je trebalo tri dana samo da se nakanim da podesim wireless preko ndiswrapper-a. Posle nisam mogao da odradim modprobe i tu sam digao ruke. Jednostavno sam se odvikao od takvih stvari, jer na Ubuntu-u sve radi out-of-the-box. Opet mi je trebalo tri dana da preko module-assistant-a odradim instalaciju ndiswrappera. Tako da je istina ono na šta povremeno naletim, da vas Ubuntu čini noob-om ne pljujem po istom, super je za ljude koji ne žele da “čačkaju ispod haube”. Ali ipak volim da mi produkciona mašina bude stabilna (iako vozim testing  ) i rado ću potrošiti malo vremena da podesim nešto, i da budem siguran da će to raditi bez obzira na update i sl… Zato mi odgovara povratak na Debian

Sad ide ono “јоš po nešto” iz naslova. Nađoh svoje mailove iz Kanade, što sam pisao raji koja je bila ovde. Ima nekih zanimljivih stvari pa ću verovatno uskoro izdvojiti neke delove, izbaciti previše lične stvari, i baciti ovde. Tako da će biti ponešto da se pročita

Očigledno je da mi je dosadno u životu, čim sam počeo da pišem na blogu ovako često štos je u tome da sam povredio nogu i da još uvek ne mogu da hodam, pa moram da sedim kući… Tako da pisanje na blogu deluje jako primamljivo

Neću da davim o tome kako sam povredio nogu, verujem da to većinu ljudi nije briga. Ali kad sam povredio nogu, još uvek je povreda bila vruća, i mogao sam da hodam. Hodam, hmm? Bolje reći ćopam, verovatno jako zabavno gledano sa strane (meni nije bilo). Drugar me je odbacio do urgentnog centra, i tamo sam obavio pregled i to sve…

I sad se setih anegdote od tog dana koju želim da ispričam. Na urgentnom sam dobio uput i pratio proceduru. (Moram da priznam da me skoro bilo sramota, zato što mi je u tom trenutku moja povreda izgledala mnogo bezazlenije nego što je na kraju ispala.) Otišao na rendgen, snimio nogu i poslaše me u čekaonicu, pored malog prozorčeta da čekam snimke. Tu je prolazilo, ulazilo, izlazilo i cirkulisalo mnoštvo ljudi, što zaposlenih. što pacijenata. I u jednom trenutku kada su se sa druge strane prozorčeta našle 2 ili 3 bolničarke, čuo sam razgovor koji je otprilike ovako išao:

- Šta to igraš?
- Ma čekaj sad…
*** pauza ***
- Aha, a na kom nivou igraš?
(ovde sam propustio odgovor)
- Eh, na tom je mnogo lako, probaj….

I sad sam malo parafrazirao, ali poenta je tu, razgovor nije izmišljen… Negde sam video kako neko kuka na to kako službenice igraju Zumu po državnim preduzećima, ali ovo me još više oduševilo. U sred urgentnog centra, gde je non stop frka i gungula, neki nađu vremena i igrice da igraju… Eto toliko, samo kao mala zanimljivost, neću nikog da krivim i optužujem, ali mislim da je ovo samo jedan od detalja koji govori da u ovoj zemlji nešto ne štima kako valja…

Over&Out
S

Kao prvo, ne želim da ispadne da prozivam i ne volim svoj narod, ne volim samo određene ljude koji se prave Srbendama, i to onako, do kraja… Jednostavno mi nije jasno zašto neki ljudi imaju potrebu da se prave vernicima.

Badnje veče, jedan od naših najvećih praznika, trebao bi biti najsrećniji, bar na ovaj dan bi se trebali setiti ko smo i šta smo, da se ujedinimo i budemo ljubazni jedni prema drugima… Stotinama godina unazad slavimo ovaj praznik, to je nešto što nam je ostalo od predaka, izuzetna je prilika ih se setimo. No, nažalost, vera je u poslednje vreme postala pomodarstvo, tako da je više postala puki “običaj” nego nešto više. Imam osećaj, i poprilično sam siguran da se većina ljudi sada drži vere zato što misle da je to moderno, i da idu u crkvu iz istog razloga. Kao, biću viđen u crkvi, zapalio sam sveće, stojao sam tamo za vreme službe. Zaboravio se izgleda pravi značaj crkve.

Pre tri godine sam zadnji put bio u crkvi na Badnje veče, na paljenju badnjaka i osvešćavanju istog. Što zadnji put, možda se neko pita? Pa jednostavno, razočarao sam se onim što sam video, i iznervirao se u isto vreme… Sveštenik je osveštao badnjak, krenuo da drži govor o tome kako je ovo veliki praznik, o Isusu, o miru i ljubavi i slozi, dok su neki govorili, pa je bilo smirivanja kao u osnovnoj školi. Po završetku njegovog govora, masa je krenula po badnjak. Krenula je, hm, pa to je blaga reč. Stampedo više odgovara. To me je dosta potsetilo na GSP. Trčanje za autobusima. Guranje pri ulasku. Otimanje mesta. Sve to, samo u crkvi, ne na ulici, i nije u pitanju autobus, već badnjak. Alo bre, ljudi! Da li ste ljudi?

Eto, tako, to je bio zadnji put kada sam bio u crkvi za Badnje veče. Do večeras. Reko hajde, idemo u sabornu crkvu, valjda će ljudi biti normalniji, valjda se sve promenilo, računam da je sve super. Ali ne, opet sam se prevario. Gužva pri paljenju sveća. Ajde, to nije strašno, normalno je, dosta ljudi je tu, veliki je praznik, računam ja. No naravno, opet guranje, opet prozivke i svađe. “Pobogu gospođo, kakav je to način! Mi trebamo ovoj mladoj deci da damo primer!”, reče jedna Narandžasta gospođa drugoj starijoj. Narandžasta zbog jakne koju je nosila. U pravu je žena, lepo joj je rekla. Zapalim tako ja sveće, iako su ljudi počeli preko glave da mi ih pale, ali ajde, računam ja gužva, nervozni su…

Krenusmo tako prema jednom od stolova na kojima se nalazio badnjak. Kako je bilo jos malo ljudi, stali smo u treći red. Uskoro je krenula i gužva, kao i pritisak od onih iza mene, tako da u sred službe nije bilo dovoljno mesta da se prekrstim. Kako je sveštenik završio priču i osveštao badnjak, rekao “Hristos se rodi!”, krenuo je talas. Sada znam kako je na severu i jugu na utakmicama. Nisam nikada bio, ali osećaj je verovatno isti. Masa me vuče. Ja ne želim da idem napred, ali me vuku sa sobom. Jedva sam se izvukao, odaljio par metara od gomile i posmatrao. Ljudi se guraju da uđu u masu, pokušavaju da se približe stolu i uzmu badnjak, i nastaje gužva. Sa njima je i naša Narandžasta gospođa, koja je među prvima uletela u gužvu, prohujaši pored mene i izguravši me laktovima dok sam izlazio iz mase. Jedva izlazi govoreći “Kakav je to način! Pa na šta ovo liči! Pa kakvi ste to ljudi!”. Pre samo minute se gurala isto kao i ti ljudi, a sada glumi neko poštenje i pravednost. Evo sada mi je muka kada se setim toga. Zapravo, ne znam da li mi je samo muka, nekako me u isto vreme i neka tuga obuzima, i gađenje. Kakav smo to narod.

Eto, tako prođe još jedan moj doživljaj u crkvi. Još jedan razlog da u crkvu svraćam u doba kada sam siguran da tamo neće biti ljudi. Nije da sada prozivam, da sam sada kao ja pravi vernik, ali želim da se osećam lepo kada odem u crkvu, smireno, onako kako bi i trebalo biti na tom mestu, a ne želim da posmatram divljake. Posle se pitamo zašto nam je sve u životu loše, a ne možemo da obuzdamo sebe na onome što nam je sveto, i da se potrudimo da bar pola sata budemo ljudi. U pitanju je Požarevac, ali ne verujem da je i u drugim gradovima bolje. Možete braniti svoje koliko god želite, ali verujem da je svuda manje – više isto. Naravno, čast izuzecima!

Hristos se rodi! Srećan vam Božić!

Da, znam da kasnim, i da je većina ljudi ovo uradila još pre par dana, ali evo sada sam se nekako skrasio i krenuo da pišem. Za početak, da vam poželim sve najbolje u ovoj godini, a na prvom mestu da budete zdravi, jer je to najvažnije, a sve ostalo možete sami da sredite. Pogled na 2008. Pa ima tu priče koliko hoćeš Sada, bitno ju je obraditi sa par aspekata, ali probaću sve onako da skupim na jedno mesto.

Prosla godina je dobro počela, sećam se da sam se prvog dana iste malo prošetao sa devojkom i sestrom… Koliko se sećam, na TVu nije bilo ništa, kao i ove godine… Zatim se vratio u PO, napravio roštilj sa drugarima, ispili smo malo Jegera, taman se fino zagrejali i krenuli u grad, kada je Ganji otkazao akumulator pa smo probali da ga na gurku upalimo i gurali kao mamlazi jedno kilometar, odustali i onda se vratili nazad (gurajući auto naravno ). Rastreznili se, naravno Ostatak raspusta sam mahom normalno proveo, sedeli okolo, nešto programirao u OpenGLu i tako Zapravo, ništa ne znam koliko strava se nije desilo Evo baš večeras ponavljamo taj isti roštilj, samo se nadam bez gurke, ali je Jeger tu Voleo bih kada bi to prešlo u tradiciju Ove godine smo par puta roštiljali, i bilo nam je fino…
Eto, valjda od ocekivanja ljudi sada, to je ono što mi pada na pamet što se prošlog raspusta tiče… Ove godine sam izlazio, ostaje zabeležen DJ Hell, “oproštajni” koncert Bad Copyja, i Škabov nastup u SDu… Za sada mi ništa ne pada na pamet da me je tako oduševilo kao to… Ah, da, ovo dodajem kasnije Sainder Clainberg Desila se i moja prva Primatijada, za neupućene to je ekskurzija mog fakulteta, na kojoj je bilo bruka zezanja
Od muzike sam vrteo klasiku, ali neki top albumi koje sam slušao su Pearl Jam – Ten, GNR – Appetite for destruction, Škabo – Sam i Remek delo, Blokovski – Oblaci od oblaka 1, Ajzea – Ko da duvali smo lepak, RATM – RATM, BS – Sve što su izdali , Coldplay – Viva la vida, i posebno sam se oduševio Kanye Westom, takođe Bad Copy se vrteo, neki miks, Viklerov prethodni album je isto super, a i Ajzakov “Kajmak i katran” je fin … To je to, možda sam nešto zaboravio, ali mislim da je sve navedeno. Top razočarenja su mi Metallica, “GNR” (kakav je to GNR i da li se može nazvati tako) i Marčelo…
Od filmova se ne sećam da me je nešto oduševilo posebno, mada ih i nisam gledao nešto puno kada se sve sabere, ali sam gledao “Vratiće se rode”, i to mi je super serija, ponovo sam gledao “Mućke”… Prvi put sam odgledao “Klopku” u kojoj je Glogovac odličan, toliko dizana u nebo Turneja mi se nije baš svidela… Šta znam, ne mogu da se setim ničega toliko specijalnog…
Malo sam i čitao ove godine, npr. Elektrošok Lauren Garniera, Orvelovu 1984, Farenhajt 451 Reja Bredburija… Ostalo čitanje se svodilo na stručnu literaturu…
Što se struke tiče, godina je prošla, malo sam se igrao sa Gentoom da bih se vratio na Debian, bilo je i izleta u FreeBSD, išao sam na praksu u Republički zavod za Statistiku gde sam radio na CISCO opremi, planirao sam da spremim CCNA, ali sam u nekom trenutku odustao zbog frke sa kintom, imao sam posla sa strane, na nekima sam naučio odnose sa ljudima, i kako ne treba svima verovati tek tako… Krajem godine sam počeo da učim Python i za sada sam oduševljen, kao ničime do sada… Facebook je krenuo da me smara opasno, zbog previše pozera koji su tamo, tako da u zadnje vreme koristim Twitter, ima tamo ok ljudi koji kače i pametne stvari… Prešao sam na Google Reader, pošto mi je dosadilo da okrećem okolo sajtove i čitam, ovako imam sve na jednom mestu, a to mi baš odgovara. Blog i MFH sajt smo prebacili na novi hosting, i za sada je sve u redu sa istim.
Šta želim u novoj godini? Da bude dobra kao prethodna. Sada kada bacim pogled unazad, sve je bilo super, sve je prošlo odlično, i nemam se na nešto posebno žaliti. Ove godine željno iščekujem 10ti EXIT, novu Primatijadu i Debian Lenny kao Stable Čekam i završetak prvog dela studija, pa ćemo da vidimo kako će izgledati onaj drugi deo… Neka lista stvari koje želim da uradim je napravljena, voleo bih da je ispunim Voleo bih i da odem na more, na odmor, pošto nisam odavno Voleo bih i da Srbija krene napred, dosta je bilo cupkanja u mestu.
Eto, tako, sve u svemu, dobro je bilo, dobrom se nadamo, i samo napred

Veselo, okačio se na FB, probam da promenim status, i imam šta da vidim:

Reko, ko zna šta, možda imaju problema sa botovima i slično, smaraju ih pa hoće da ih čiste, i tada snimim mali link na dnu strane, kliknem na njega i dobijem ovaj drugi prozor… Veselo, veselo, ko je tu normalan ja ne znam… Što ne bih i dao broj, šta je tu toliko strašno? Mislim, to je tako nebitna sitnica, može lako da se sazna, dosta nas smo povezani, zar ne… Što da krijemo nešto što je tako dostupno… Lepo ukucam broj telefona, i neće više da me smaraju, mogu da menjam statuse, uploadujem slike i radim šta hoću po dragome mi Facebooku (npr. da u isto vreme budem učlanjen u fanove Pantere, Tiesta i Ace Lukasa), bez da me smaraju sa ovim Capchama… Pa dobro bre, na šta vam ja ličim bre… Još i broj da vam dam, tamo vamo… Čini mi se da su neki ljudi već pristali na ovo, ali ako nastave ovako da smaraju možda i batalim FB Nije da se sada nešto tamo brinem, i tako to, ali ono… Stvarno su ga preterali

Vi sada kako želite, a ja ću samo da vas uputim na 123People, pa vi sami proverite da li se već nalazite tamo, i koliko ste dostupni… Danas slike i mailovi, sutra adrese i telefoni sa FB-a…