Uživajte,

S

HOW TO: Fix any computer, of a medium size and weight.

1. Stand up.
2. Pick the computer up and carry it using your hands/arms/muscles.
3. Walk to a window. Make sure it is closed. Do not open the window.
4. Vertically lift the computer into a position in line, or over your head
5. Propel the computer towards the window with a large force.
6. The computer should now have smashed the window and be sitting outside, which will have fixed your problem. If the computer has not broken the window and is not currently sitting outside, please repeat steps 1-5.

DON’T PANIC!

Za razumevanje značaja ovog dana morate prvo pročitati jednu veliku knjigu, velikog čoveka. Čovek je Daglas Adam, a knjiga, verovatno najsavršenija ikada napisana, Autostoperski vodič kroz galaksiju. (Čak me neće mrzeti da okačim linkove ka člancima na Wikipediji ) E kada saznate vrednost peškira u univerzumu, i koliko je važno da svaki stoper uvek zna gde mu je peškir, nadam se da ćete se pridružiti, nama nekolicini, koji odaju počast goresponutom gospodinu i njegovom delu Naravno pored toga i lepo zabaviti…

Na slici možete videti mene sa još dva dobra drugara, i verovatno jedina 3 stopera u Beogradu, oooooops zamalo da zaboravim, bio je još jedan, ali je bio sprečen poslom da nam se pridruži. Slika je sa Kalemegdana sa divnim pogledom na (Novi) Beograd. Inače na nesrećnom papiru piše “Belgrade hitchikers” i “Don’t Panic”. Ali se na žalost slabo vidi jer je slikano telefonom..

Mi smo se lepo proveli, ljudi nas nisu gledali previše čudno jer je bilo prilično toplo, samim tim nositi peškir nije bilo toliko uvrnuto. Istina uveče je već bio poneki začuđen pogled ali nama nije smetalo, jednostavno smo izrazili počast prema delu i autoru, i našu ljubav prema pomenutoj knjizi (ka autoru ne gajimo takva osećanja ). Sve u svemu sledeće godine očekujemo još ljudi, pa da lepo napravimo neko masovnije okupljanje (ko je spomenuo roštilj?) i da pokažemo svima kako se to radi

S

Neću da davim o tome kako sam povredio nogu, verujem da to većinu ljudi nije briga. Ali kad sam povredio nogu, još uvek je povreda bila vruća, i mogao sam da hodam. Hodam, hmm? Bolje reći ćopam, verovatno jako zabavno gledano sa strane (meni nije bilo). Drugar me je odbacio do urgentnog centra, i tamo sam obavio pregled i to sve…

I sad se setih anegdote od tog dana koju želim da ispričam. Na urgentnom sam dobio uput i pratio proceduru. (Moram da priznam da me skoro bilo sramota, zato što mi je u tom trenutku moja povreda izgledala mnogo bezazlenije nego što je na kraju ispala.) Otišao na rendgen, snimio nogu i poslaše me u čekaonicu, pored malog prozorčeta da čekam snimke. Tu je prolazilo, ulazilo, izlazilo i cirkulisalo mnoštvo ljudi, što zaposlenih. što pacijenata. I u jednom trenutku kada su se sa druge strane prozorčeta našle 2 ili 3 bolničarke, čuo sam razgovor koji je otprilike ovako išao:

- Šta to igraš?
- Ma čekaj sad…
*** pauza ***
- Aha, a na kom nivou igraš?
(ovde sam propustio odgovor)
- Eh, na tom je mnogo lako, probaj….

I sad sam malo parafrazirao, ali poenta je tu, razgovor nije izmišljen… Negde sam video kako neko kuka na to kako službenice igraju Zumu po državnim preduzećima, ali ovo me još više oduševilo. U sred urgentnog centra, gde je non stop frka i gungula, neki nađu vremena i igrice da igraju… Eto toliko, samo kao mala zanimljivost, neću nikog da krivim i optužujem, ali mislim da je ovo samo jedan od detalja koji govori da u ovoj zemlji nešto ne štima kako valja…

Over&Out
S

Boris invited you to join the Facebook group “If this group reaches 4,294,967,296 it might cause an integer overflow.”.

Ko razume, shvatice

Hvala mu na tome, ulepšao mi je dan.