Badnje veče, jedan od naših najvećih praznika, trebao bi biti najsrećniji, bar na ovaj dan bi se trebali setiti ko smo i šta smo, da se ujedinimo i budemo ljubazni jedni prema drugima… Stotinama godina unazad slavimo ovaj praznik, to je nešto što nam je ostalo od predaka, izuzetna je prilika ih se setimo. No, nažalost, vera je u poslednje vreme postala pomodarstvo, tako da je više postala puki “običaj” nego nešto više. Imam osećaj, i poprilično sam siguran da se većina ljudi sada drži vere zato što misle da je to moderno, i da idu u crkvu iz istog razloga. Kao, biću viđen u crkvi, zapalio sam sveće, stojao sam tamo za vreme službe. Zaboravio se izgleda pravi značaj crkve.

Pre tri godine sam zadnji put bio u crkvi na Badnje veče, na paljenju badnjaka i osvešćavanju istog. Što zadnji put, možda se neko pita? Pa jednostavno, razočarao sam se onim što sam video, i iznervirao se u isto vreme… Sveštenik je osveštao badnjak, krenuo da drži govor o tome kako je ovo veliki praznik, o Isusu, o miru i ljubavi i slozi, dok su neki govorili, pa je bilo smirivanja kao u osnovnoj školi. Po završetku njegovog govora, masa je krenula po badnjak. Krenula je, hm, pa to je blaga reč. Stampedo više odgovara. To me je dosta potsetilo na GSP. Trčanje za autobusima. Guranje pri ulasku. Otimanje mesta. Sve to, samo u crkvi, ne na ulici, i nije u pitanju autobus, već badnjak. Alo bre, ljudi! Da li ste ljudi?

Eto, tako, to je bio zadnji put kada sam bio u crkvi za Badnje veče. Do večeras. Reko hajde, idemo u sabornu crkvu, valjda će ljudi biti normalniji, valjda se sve promenilo, računam da je sve super. Ali ne, opet sam se prevario. Gužva pri paljenju sveća. Ajde, to nije strašno, normalno je, dosta ljudi je tu, veliki je praznik, računam ja. No naravno, opet guranje, opet prozivke i svađe. “Pobogu gospođo, kakav je to način! Mi trebamo ovoj mladoj deci da damo primer!”, reče jedna Narandžasta gospođa drugoj starijoj. Narandžasta zbog jakne koju je nosila. U pravu je žena, lepo joj je rekla. Zapalim tako ja sveće, iako su ljudi počeli preko glave da mi ih pale, ali ajde, računam ja gužva, nervozni su…

Krenusmo tako prema jednom od stolova na kojima se nalazio badnjak. Kako je bilo jos malo ljudi, stali smo u treći red. Uskoro je krenula i gužva, kao i pritisak od onih iza mene, tako da u sred službe nije bilo dovoljno mesta da se prekrstim. Kako je sveštenik završio priču i osveštao badnjak, rekao “Hristos se rodi!”, krenuo je talas. Sada znam kako je na severu i jugu na utakmicama. Nisam nikada bio, ali osećaj je verovatno isti. Masa me vuče. Ja ne želim da idem napred, ali me vuku sa sobom. Jedva sam se izvukao, odaljio par metara od gomile i posmatrao. Ljudi se guraju da uđu u masu, pokušavaju da se približe stolu i uzmu badnjak, i nastaje gužva. Sa njima je i naša Narandžasta gospođa, koja je među prvima uletela u gužvu, prohujaši pored mene i izguravši me laktovima dok sam izlazio iz mase. Jedva izlazi govoreći “Kakav je to način! Pa na šta ovo liči! Pa kakvi ste to ljudi!”. Pre samo minute se gurala isto kao i ti ljudi, a sada glumi neko poštenje i pravednost. Evo sada mi je muka kada se setim toga. Zapravo, ne znam da li mi je samo muka, nekako me u isto vreme i neka tuga obuzima, i gađenje. Kakav smo to narod.

Eto, tako prođe još jedan moj doživljaj u crkvi. Još jedan razlog da u crkvu svraćam u doba kada sam siguran da tamo neće biti ljudi. Nije da sada prozivam, da sam sada kao ja pravi vernik, ali želim da se osećam lepo kada odem u crkvu, smireno, onako kako bi i trebalo biti na tom mestu, a ne želim da posmatram divljake. Posle se pitamo zašto nam je sve u životu loše, a ne možemo da obuzdamo sebe na onome što nam je sveto, i da se potrudimo da bar pola sata budemo ljudi. U pitanju je Požarevac, ali ne verujem da je i u drugim gradovima bolje. Možete braniti svoje koliko god želite, ali verujem da je svuda manje – više isto. Naravno, čast izuzecima!

Hristos se rodi! Srećan vam Božić!

Prosla godina je dobro počela, sećam se da sam se prvog dana iste malo prošetao sa devojkom i sestrom… Koliko se sećam, na TVu nije bilo ništa, kao i ove godine… Zatim se vratio u PO, napravio roštilj sa drugarima, ispili smo malo Jegera, taman se fino zagrejali i krenuli u grad, kada je Ganji otkazao akumulator pa smo probali da ga na gurku upalimo i gurali kao mamlazi jedno kilometar, odustali i onda se vratili nazad (gurajući auto naravno ). Rastreznili se, naravno Ostatak raspusta sam mahom normalno proveo, sedeli okolo, nešto programirao u OpenGLu i tako Zapravo, ništa ne znam koliko strava se nije desilo Evo baš večeras ponavljamo taj isti roštilj, samo se nadam bez gurke, ali je Jeger tu Voleo bih kada bi to prešlo u tradiciju Ove godine smo par puta roštiljali, i bilo nam je fino…
Eto, valjda od ocekivanja ljudi sada, to je ono što mi pada na pamet što se prošlog raspusta tiče… Ove godine sam izlazio, ostaje zabeležen DJ Hell, “oproštajni” koncert Bad Copyja, i Škabov nastup u SDu… Za sada mi ništa ne pada na pamet da me je tako oduševilo kao to… Ah, da, ovo dodajem kasnije Sainder Clainberg Desila se i moja prva Primatijada, za neupućene to je ekskurzija mog fakulteta, na kojoj je bilo bruka zezanja
Od muzike sam vrteo klasiku, ali neki top albumi koje sam slušao su Pearl Jam – Ten, GNR – Appetite for destruction, Škabo – Sam i Remek delo, Blokovski – Oblaci od oblaka 1, Ajzea – Ko da duvali smo lepak, RATM – RATM, BS – Sve što su izdali , Coldplay – Viva la vida, i posebno sam se oduševio Kanye Westom, takođe Bad Copy se vrteo, neki miks, Viklerov prethodni album je isto super, a i Ajzakov “Kajmak i katran” je fin … To je to, možda sam nešto zaboravio, ali mislim da je sve navedeno. Top razočarenja su mi Metallica, “GNR” (kakav je to GNR i da li se može nazvati tako) i Marčelo…
Od filmova se ne sećam da me je nešto oduševilo posebno, mada ih i nisam gledao nešto puno kada se sve sabere, ali sam gledao “Vratiće se rode”, i to mi je super serija, ponovo sam gledao “Mućke”… Prvi put sam odgledao “Klopku” u kojoj je Glogovac odličan, toliko dizana u nebo Turneja mi se nije baš svidela… Šta znam, ne mogu da se setim ničega toliko specijalnog…
Malo sam i čitao ove godine, npr. Elektrošok Lauren Garniera, Orvelovu 1984, Farenhajt 451 Reja Bredburija… Ostalo čitanje se svodilo na stručnu literaturu…
Što se struke tiče, godina je prošla, malo sam se igrao sa Gentoom da bih se vratio na Debian, bilo je i izleta u FreeBSD, išao sam na praksu u Republički zavod za Statistiku gde sam radio na CISCO opremi, planirao sam da spremim CCNA, ali sam u nekom trenutku odustao zbog frke sa kintom, imao sam posla sa strane, na nekima sam naučio odnose sa ljudima, i kako ne treba svima verovati tek tako… Krajem godine sam počeo da učim Python i za sada sam oduševljen, kao ničime do sada… Facebook je krenuo da me smara opasno, zbog previše pozera koji su tamo, tako da u zadnje vreme koristim Twitter, ima tamo ok ljudi koji kače i pametne stvari… Prešao sam na Google Reader, pošto mi je dosadilo da okrećem okolo sajtove i čitam, ovako imam sve na jednom mestu, a to mi baš odgovara. Blog i MFH sajt smo prebacili na novi hosting, i za sada je sve u redu sa istim.
Šta želim u novoj godini? Da bude dobra kao prethodna. Sada kada bacim pogled unazad, sve je bilo super, sve je prošlo odlično, i nemam se na nešto posebno žaliti. Ove godine željno iščekujem 10ti EXIT, novu Primatijadu i Debian Lenny kao Stable Čekam i završetak prvog dela studija, pa ćemo da vidimo kako će izgledati onaj drugi deo… Neka lista stvari koje želim da uradim je napravljena, voleo bih da je ispunim Voleo bih i da odem na more, na odmor, pošto nisam odavno Voleo bih i da Srbija krene napred, dosta je bilo cupkanja u mestu.
Eto, tako, sve u svemu, dobro je bilo, dobrom se nadamo, i samo napred

- Na poslu je sve ok, ušao sam u mašinu (tako mi deluje), a i posao me je doveo u red sa spavanjem

- Kupio sam MSI Wind, na njemu poterao Ubuntu, ceka se Lenny stable

- Na sajmu knjiga kupio između ostalih PHP Kuvar u O’Rilley izdanju, definitivno se isplati imati je

- U POu sve gore stanje sa izlascima

- Našao sam sinhronizovane Nindza Kornjace (ako mislite da sam geek i smejete se, briga me)

- Bio na nastupu Škaba (Škabo car!) u SDu, odlično je bilo. Kartel i System026 su odlične mlade grupe iz SDa

- U zadnje vreme se na playeru vrti Blokovski, Carski Rez Vol1, Crux i malo Bauk Squad-a (gde mogu da nađem više)

- Nisam pisao 100 godina, nisam imao vremena

- XMMS konačno skroz izbačen iz repoa i za Debiana, muziku vrtim na Listenu. Odličan player, prvi tog tipa koji mi se baš svideo

- Spremio sam 100 linkova za blog, ali nisam imao vremena da pišem, tako da ću od sada te kraće stvari da lepim na Twitter (link dole)

- Perl je majka, ponovo ga malo više koristim, trebam URM da pišem u njemu

- Za frontend URM-a sam izabrao Tk.

Od sada krace stvari idu na Twitter, kao što sam pomenuo

Kažem, dugo nisam radio ovako nešto. Zbog čega? Ne znam. Stvarno ne znam. Kada okrenem malo stranice unazad i pokušam da shvatim što nisam dugo pisao, ne mogu da ukapiram. Valjda je potreba za time nestala onog trenutka kada sam napisao maturski rad, kada se završila ta srednja škola, i kada je krenulo studiranje…

Ali bilo je vreme, da se rezimiraju neke stvari, da složim misli, stavim ih na papir… Odnosno ovaj virtuelni, ali kako god, možda je pravo pisanje i bolje… Kažem da složim misli, jer ih je jednostavno na hiljade. Mnogo stvari mi prolazi kroz glavu, ali onako, sto na sat, ne uspevam da pohvatam misli. Sve je baš kao u onom trenutku kada počinjete da shvatate ideju nečega, kada stvari krenu toliko munjevito da se otvaraju u vašoj glavi, čak i pre nego što profesor ili sagovornik stigne da objasni šta je trebalo. Kao što bi rekao Braca u Kenguru : „Hiljade nekontrolisanih misli mi proleće kroz glavu. Uf, jebote, imam nervni slom.“. Pa nešto otprilike tako, ovo je najbolji način da uhvatim neki red, da sve lepo svrstam.

Zašto baš sada? Pa, dosta događaja, dosta stvari je pokrenulo ovo. Možda i nisam skoro sa ljudima meni dragim pričao o ovim „ozbiljnim“ temama, a možda je i konačno došlo vreme da se latim „olovke“. Oduvek sam hteo da pišem, ali se nikada nisam uhvatio. Bivao sam lenj, bilo mi je glupo, mislio sam da će to oduzeti dosta vremena… Pa i jeste, sve to stoji, ali nema pravog i velikog razloga. Ali, dobro je, krenulo je sve, i nadam se da se neće završiti ovde.

Blog sam manje – više neredovno vodio, ali je bilo tema vezanih mahom za računarstvo, Linux, programiranje i slično. Izbegavao sam lične teme, jer nije bilo ovakvih tekstova, a nisam ljude želeo da smaram nebitnim detaljima ( Ko je rekao status na FB-u? Zašto imati potrebu pokazati drugim ljudima stvari poput: Ovaj kulira. Onaj uči da bi mogao u taj klub. Ova misli na svog dečka. Ona ga je načisto zaboravila… Odužila se ova zagrada, ali je jednostavno to tako, ne mogu ga ubaciti u ostatak teksta, a baš volim da koristim zagrade). Ne znam koliko ljudi prati ovo, ne znam koliko će tih ljudi pročitati ovu rečenicu i stići do ovog pasusa, ali je nebitno, nekako sada ovo radim baš za sebe, jer mi odgovara. Ako ipak nađete nešto zanimljivo ovde, i ako vam bude zanimljivo, dobro jest. Doduše, uvek možete preskočiti kategoriju Lično, u kojoj će ovi postovi biti smešteni. Pisaću u narednim postovima o različitim temama, biće tu svega i svačega, videćemo kako će se dalje ovo odvijati, nisam bio svestan ni kako će ovaj tekst da ispadne.

Sedam. Osam. Devet. I zaključak treba dobro napisati. U tome sam nekada bio majstor, odlično sam to radio, ali sve se izgleda zaboravlja vremenom. Uglavnom, lakše je. Bolje. Nekako sam uspeo da ispraznim svoju glavu, nekako sam sada mirniji, malo prazniji, sređenijih misli, pa ću lakše i brže zaspati. Ranije je to zbog tih brzih misli bio problem, sada će valjda sve biti u redu. Miran san je najvažniji u životu.